Odisej se nije vratio

Citajuci stihove u knjizi Odisej se nije vratio Milisava Milenkovica, odvec osvedocenog pesmotvora sa izgradjenim intelektualnim stavom prema postojecem svetu i zivotu, mozemo uociti izvesnu dozu skepticizma prema svemu ranije idealizovanom u verovanju da dolazi bolje vreme i da zivotodajni predeli nisu opustoseni narastajucom dehumanizacijom.
Sve je u ovoj poeziji ispredeno na kosmarnoj preslici. Stihovi su natopljeni molskom bojom, ali i prozrakom metafizickim - onim koji se otima razumu i trenutno obasjava svoj roditeljni izvor. To je posledica jednog prociscenog lirskog izraza i tonaliteta zacetog u zasadima nepristalim na radj|anje iskusanih poetickih plodova, nezavisno od tradicionalnog rama, gde je pesnik sabrao mnogo toga znacajnog za svoj tvoracki identitet...
Uostalom, znamo da poezija u samosvojnom doticanju nikada nije sasvim objasnjiva. Pesnicki jezik reci osvajaju nenadno u iracionalnim razlozima i povodima i kada su zapisane, i kada su prosaputane, i kada su ostale zapretene u neizrecju. U svakom slucaju, Milisav Milenkovic je ostvario izuzetno pesnicko delo, koje zahteva razlicita citanja i slozenija tumacenja. U to ce se uveriti citaoci, spremni na viseznacni dijalog, tragom mnogih pesnikovih pitanja bez odgovora...
Radomir Andric