Natalija mora dalje

Trudi se da se ne obazire na proslost. Ipak, u godinama kada se neumitno svode zivotni racuni, ona joj kao bljesak prvog jutarnjeg sunca nakon budjenja, u misli useta i sama, nepozvana...

Nakon godina koje su za njom, zivi srecna i zadovoljna sobom, negde u visokim Alpima, u severnij Italiji...

Put do bajke je vodio od malog mesta u Srbiji, preko Nemacke, ponovo Srbije „onih"najtezih „ devedesetih", pa do Italije i ulica Rima na kojima je prezivela zahvaljujuci humanitarnim organizacijama. Iza sebe ima detinjstvo u kom nikad nije osetila pravu roditeljsku ljubav, brak u kom nikada nije ni bilo ljubavi, muku, ponizenje i patnju, dva sina koji su jedina svetla tacka njene proslosti, bezgranicnu pozrtvovanost i snove...

Njena proslost se verovatno ne razlikuje previse od mnogih drugih zivotnih prica zena u Srbiji, ali njena sadasnjost je ono o cemu ce mnoge od tih zena, ostati vecito da mastaju. A do te, takve, sadasnjosti, dosla je prateci svoje snove...

Sve svoje pogresne odluke sama je donela. Sve svoje zivotne greske „debelo"je platila, ali se i za sve sto je danas, sama izborila.

Zbog toga, ona vise nema „velike"zivotne snove... Ona je danas zena u najboljim godinama, koja uziva u zivotu... Od one devojcice, rodjene u jednom malom mestu u Srbiji, sacuvala je jedino secanja i ime.

Natalija...

Iz recenzije Dragan Tosic, prof.